Procena vrednosti kompanija
Institut MBA vrši procenu vrednosti kompanija, udela i imovine za prodaju, M&A, kreditne zahteve i sudske postupke. Metodologije DCF, multiplikatori, imovinski pristup
Procena vrednosti kompanija i imovine
Procena vrednosti privrednog subjekta ili imovine nije jednokratna računica — to je analitički proces koji mora biti metodološki konzistentan, obrazložen i prilagođen svrsi za koju se procena vrši. Vrednost kompanije koja se utvrđuje radi prodaje i vrednost iste kompanije koja se utvrđuje za potrebe kreditnog zahteva mogu se razlikovati — jer su pretpostavke, metodologije i perspektiva iz koje se posmatra vrednost različite.
Centar za projekte MBA vrši procene vrednosti kompanija, udela u vlasništvu i imovine za potrebe za koje naručilac ima dokumentovanu svrhu i konkretnog primaoca procene.
Za koje namene vršimo procenu vrednosti
Prodaja kompanije ili udela
Vlasnici koji razmatraju prodaju privrednog društva ili dela vlasničkog udela potrebuju nezavisnu procenu tržišne vrednosti kao osnovu za pregovaračku poziciju. Jednako, kupac koji želi da verifikuje cenu pre zaključenja posla angažuje nezavisnog procenitelja.
Spajanje i preuzimanje (M&A).
U transakcijama spajanja, podele ili preuzimanja kontrolnog paketa akcija ili udela procena vrednosti je transakcioni uslov. Centar vrši procene za obe strane u transakciji, kao i za potrebe upravljačkih organa koji transakciju odobravaju.
Kreditni zahtevi kod banaka i Fonda za razvoj
Kada je predmet obezbeđenja kreditnog zahteva imovina čija vrednost nije jednoznačna — nematerijalna imovina, učešća u kapitalu, specifična materijalna imovina — poverilac zahteva nezavisnu pisanu procenu.
Sudski postupci
Stečajni postupci, sporovi između suvlasnika, nasledni postupci i parnice u kojima se vrednost imovine javlja kao sporna veličina zahtevaju procenu koja je metodološki precizna, pisano obrazložena i može biti predmet ekspertskog ispitivanja na sudu.
Procena za računovodstvene i revizorske potrebe
MRS 36 (umanjenje vrednosti imovine), MRS 38 (nematerijalna imovina), MRS 40 (investicione nekretnine) i MSFI 3 (poslovna spajanja) zahtevaju povremeno vrednovanje specifičnih kategorija imovine za potrebe finansijskog izveštavanja.
Metodologije procene
U zavisnosti od svrhe procene i karakteristika subjekta ili imovine koji se procenjuju, primenjuje se jedna od sledećih metodologija ili njihova kombinacija:
Dohodovni pristup (DCF metoda)
Vrednost se određuje diskontovanjem procenjenih budućih slobodnih novčanih tokova po diskontnoj stopi koja odražava rizik ulaganja. Ova metoda je najosetljivija na pretpostavke o budućem poslovanju i najčešće se koristi za kompanije sa predvidivim novčanim tokovima.
Tržišni pristup (metoda multiplikatora)
Vrednost se određuje poređenjem sa transakcijama uporedivih kompanija ili sa berzanskim multiplikatorima kotiranih kompanija iste ili slične delatnosti. Primenljiv kada postoji dovoljno podataka o uporedivim transakcijama na tržištu.
Imovinski (troškovni) pristup
Vrednost se utvrđuje na osnovu neto vrednosti imovine, korigovane za tržišnu ili zamenjivačku vrednost pojedinih stavki. Najčešće se primenjuje kod holding kompanija, kompanija koje se gase ili kao kontrolna metoda uz tržišni ili dohodovni pristup.
Izlazni dokument
Rezultat angažmana je pisani Izveštaj o proceni vrednosti koji sadrži: opis predmeta procene, svrhu i datum procene, primenjenu metodologiju sa obrazloženjem izbora, analitičke osnove i pretpostavke, izvedenu vrednost i zaključno mišljenje. Izveštaj je potpisan od strane odgovornih lica Instituta i priloživ uz dokumentaciju za banke, sudove i regulatorne organe.